Udruženje građana ''Drevni koreni'' organizuje druženja:

- 11. - 20. 10. 2008. godine, banja Kanjiža.

 

Rezervacije i akontacija 30 dana pre početka druženja.

Poštovani članovi, ukoliko imate neki predlog mesta za druženje, obavestite nas o tome.

 

 

Leto na Goliji

Planina Golija je jedan od bedovoljno poznatih dragulja Srbije. Prelepa planina, nenergetski savršena, prepuna sakralnih spomenika, prosto mami poklonike ekologije svesti. Ukoliko ste zainteresovani za pravi odmor, prijatne šetnje, duhovni razvoj i uživanje u etno ambijentu, onda je Pantovića konak, u Gradcu, na Goliji pravo mesto za vas. Desetak dana provedenih na Goliji biće sasvim dovoljno da vam osveži organizam i osposobi za nove radne i lične uspone. Pantovića konak je nešto što će postati način vašeg razmišljanja. Dodatne informacije možete dobiti na brojeve telefona:
064/229 22 63 i 063/70 43 360

Udruženje građana      
"Drevni koreni"      

 

Galerija slika sa druženja

- Golija, Maj 2006. godine.
- Usnuli Svatovi - Đavolja varoš, Jun 2006. godine.
- Golija, Jul 2006. godine.

 

 

Praznici "Drevnih korena"

31. april - 1. maj - Praznik proleća
Početak letnjeg polugođa. Snaga oživljene prirode se prenosi na ljude, stoku, useve, vinograde. Bere se bilje (trava i cveće) od koga se pletu venci (za stoku, kuću i ljude). Umiva se sa vodom u koju se stavlja cveće a pre izlaska sunca se kupa u reci ili potoku. Posle se opasuje drenovim, vrbovim prućem i koprivom kojima se šibaju deca. Obavezno se prinosi krvna žrtva - jagnje (započinju se svi poslovi i svi poslovi oko stoke). Rade se svi obredi vezani za ljubavnu magiju i svi obredi u kojima se koristi magijski krug.

50 - i dan od Uskrsa - Duhovi
Kraljice i padalice
Kraljice se izabiraju na biljni petak (praznik pre Đurdevdana) ispred pećine. Kraljičkih grupa može biti više a nju čine 3 kraljice i 3 kralja. Njihova uloga je da budu rusalje iz transa. Čim rusalja padne u trans do nje dolaze kraljice sa karabašima (muzičarima) i bude je. Jedna sa jataganom počinje mahati uz pocupkivanje oko rusalje dok je druga udara maramom po licu i pljuje smešom od pelina, belog luka i sirćeta a zatim joj prva kraljica nogom stane na grudi i prekorači je. Kolovođa onda nožem napravi krst padalici na vratu i zatim uhvate otvoreno kolo oko nje (m, ž, ž, m, ž, m). Muškarci nose jatagane a devojke bilje i marame u rukama. Padalicu obilaze tri puta i svaki put je kolovođa prekrsti preko vrata jataganom. Završivši ovo kolovođa i još jedan kralj dižu padalicu držeći je ispod ruka i nose je do vode gde je spuste na obalu i opet odigraju jedno kolo. Pre nego što dođu do vode spuste je još jednom na zemiju i obave ceo ritual ali pre nego što je spuste kolovođa prekrsti zemlju. Na kraju kod potoka kolovođa dodirne rusalju nogom a zatim dodaje poslednjem kralju jatagan, koji ide do vode gde žvaće beli luk i pelin. Vrativši se do rusalje on ovu mešavinu pljuje na njeno lice i trlja joj usta. Posle ovoga rusalju zapajaju vodom koja se sipa preko jatagana a drugi kralj je hvata vodu u ruku i zapaja je. Opet počinju kolo koje je sada življe i pevaju obrednu pesmu: "Opša - ša, ja - raša! Ustani hop! Svinkodate jaraša još jedanput. Aša bela - ša! Opet tako pako bela tako, Spinden gura, maj! More čuješ, ej. Ajde bela aj, Ajde bela haj." Ovo se ponavlja nekoliko puta dok se padalica ne probudi. Nakon njenog buđenja kraljice je podižu i igraju u kolu sa njom. Ako se ni posle ove pesme ne probudi rusalju ostavljaju da leži na zemlji a u usta joj stavljaju med. Na zemlji leži dok se sama ne probudi.
Rusalje su u transu stupale u kontakt sa mrtvima i prenosile želje živima koje su bile odmah ispunjavane. Takođe su imale i proročki dar.

7. juli - Ivanjdan
Izuzetno zaprečit dan (sunce tri puta zaigra na nebu), praznik sunca koji se slavi na letnji solisticij. Vatre se pale na raskrsnicama protiv veštica i zlih demona (kres) a pale se i buktinje koje se bacaju preko stoke (lile). Vatre se preskaču i gazi se po vrućem pepelu. U Gruži devojke uoči Ivanjdana skupe se na vrhu brda i lože živu vatru sa vencima od ivanskog bilja i igraju u kolu oko vatre (po plamenu i dimu se gatalo o suši i kiši). Posle pojave sunca odlaze kući i nose po ugarak radi zaštite od bolesti. Na ovaj dan se bere ivanjsko cveće (galium verum) od koga se venci stavljaju na strehu ispred kuće i po plotu. Kad izlazi sunce skače se tri puta prema njemu. Kupa se u rekama da se spere i odnese svako zlo i u njih ubacuju venci i bilje. Od tog dana sunce se vraća sa severa na jug i opada mu snaga koja se pojačava vatrom (na ovaj dan su se brale i pravile metle).

31. oktobar - Samhain (šamanska slava)
Početak zimskog polugođa. Najlakši kontakt između sveta živih i mrtvih. Slava Udruženja.

22. decembar - zimska kratkodnevica
Paljenje obrednih vatri (nalaganje Badnjaka i proslava rođenja mladog Boga).